Prehrambena Industrija - Srbija

U pripremi žig „srpska junetina”

Udruženje „Agroprofit”, koje okuplja najveći broj proizvođača tovne junadi, planira da uvede standard „srpska junetina”, što je jedini način da se domaći proizvođači kvalitetom izbore sa niskim cenama na tržištu.

Neki od uslova za dobijanje ovog žiga biće da u ishrani životinja ne može da bude upotrebljena GM soja, da meso može da bude proizvedeno samo od domaćeg teleta i da bude uzgajano slobodno.

Država će i u narednoj godini nastaviti da podstiče sektor stočarstva jer se posle otvaranja tržišta Kine i Turske za izvoz svinjskog i goveđeg mesa računa na rast ovog sektora.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je nedavno da na podršku iz nacionalne kase u 2020. godini mogu da računaju na prvom mestu poljoprivrednici koji se bave tovnim govedarstvom. Podsećamo, Srbija je sa Kinom dogovorila izvoz 4.000 tona junetine do kraja godine, nakon sporazuma sa Turskom o izvozu 5.000 tona junećeg mesa, ali se na početak realizacije izvoza na tursko tržište još čeka.

Takve prilike, uz niz ostalih koje su povezane sa slabom potrošnjom ove vrste mesa na domaćem tržištu, dovode do toga da su proizvođači neprestano u neizvesnosti.

Kako kaže agrarni analitičar Čedomir Keco, Srbija svake godine ima pad broja priplodnih krava, „iako je ministarstvo poljoprivrede utvrdilo vrlo racionalne i povoljne mere za farmere koji žele da se bave proizvodnjom mleka i teladi za tov”. Ističe da je država, kao jedina u regionu, izdvojila za proizvođače 20.000 dinara za svaku kravu. Računalo se, kada je ova mera uvođena, da ćemo imati najmanje 80.000 grla, ali Keco kaže da smo trenutno tek na polovini tog broja za podsticaje.

– To može da znači dve stvari: ili da se proizvođači ne prijavljuju ili da krava nema. Doneta je čak i mera da se proizvođači kvalitetnih rasa krava stimulišu sa 25.000 do 30.000 dinara po grlu. Međutim, stanje je takvo da i pored subvencija imamo manje krava nego ranije. Svega oko 400.000 teladi godišnje. Ali sa druge strane, što je apsurd, imamo višak proizvedene tovne junadi – ističe Keco i dodaje da je činjenica da se kod nas ova vrsta mesa malo troši. – Na domaćem tržištu proda se svega 96.000 prerađene junadi. Ali i pored manjka u proizvodnji uvek imamo višak u ponudi za izvoz: između 120.000 i 150.000 junadi. Kada se tome još doda uvoz junećeg mesa, jasno je da je domaća proizvodnja u problemima – objašnjava naš sagovornik.

Udruženje „Agroprofit” predložilo je ministarstvu poljoprivrede da se, ukoliko je moguće, godišnji aranžman za Kinu poveća na 200.000 junadi, ali prerađenih u meso. Kako ističe, „za proizvođače je to jedini izlaz”.

– Iako nam je aranžman dobar, smatramo da Turska ipak nije naša šansa. Oni imaju svoje juneće meso. A iz Argentine i nekih evropskih zemalja uvoze jeftiniju govedinu, posebno u turističkoj sezoni, da bi povećali zaradu – ističe naš sagovornik i dodaje da, iako je meso iz Srbije kvalitetnije, domaći proizvođači koji žele da ga izvoze moraju da se prilagode tržišnim prilikama, odnosno da proizvodnju junećeg mesa podese na cenu od dva do najviše 2,15 evra po kilogramu. Kako kaže, to mora da bude cilj proizvode i prodaje. – Cena od 2,5 evra više nije realna – kaže Keco.

Najbrojnije domaće udruženje predložilo je, između ostalog, i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla. Keco kaže da tovno govedarstvo u regionu i Evropi opstaje jer se mnoge države ozbiljno bave ovim sektorom.

– Tovno govedarstvo kod nas nije u sistemu selekcije. Svi su shvatili da moraju da imaju kvalitetne tovne rase. Takođe, većina zemalja rešila je pitanje korišćenja pašnjaka, jer su oni najveća sigurnost za jeftino govedarstvo. U EU se za održavanje pašnjaka dobijaju podsticaji od 100 do 400 evra po hektaru. Kod nas se oni prepuštaju za oranice i daju ratarima i s time se mora prekinuti. Samo u Vojvodini ima 110.000 hektara pašnjaka i oni treba da budu dati na korišćenje stočarima. Smatramo da oni ne mogu biti predmet licitacije. Onda će to zaista biti održivo stočarstvo u prirodnim uslovima – kaže Čedomir Keco.